Педагошко—психолошка служба

Актуелно

Аналитичко-истраживачки рад '' Школа без насилништва ''

Анализа података и њихова интерпретација

Анкетом о насилништву  обухваћено је  случајним узорком 117 ученика из 6 одељења: IV2, VI1, VII2, VII3, VII4, VIII3.

Анкетом смо  истраживале злостављање, насиље у школи (у учионици, на одмору, за време ужине, у тоалетима, у ходнику, идентификовање узраста група, појединаца који врше насиље, појединаца коме се пријављује насиље, како малтретирање утиче на децу (које емоције изазива) , како они реагују на малтретирање, као и како би ученици зауставили или спречили насилништво у школи).

Анализом анкете уочено је да је злостављање међу вршњацима веома учестало и да се испољава кроз различите видове: вербалну агресију, емоционално злостављање и физичко насиље.

У нашој школи, међу вршњацима највише је заступљено физичко насиље и то: гурање, ударање, гађање. Остали облици мање су заступљени, али се систематски понављају, а то су: бацање ствари, поткачивање, штипање, забрана уласка у учионицу, отимање ужине, претње... Следи вербално насиље од кога је емоционално злостављање најупечатљивије, а то је : вређање, викање-дерање, понижавање, ругање, називање погрдним именима, оговарање, псовање, тужакање, подсмевање, оптуживање, подцењивање, дрско понашање.

Што се тиче места у школи где насиља има, 69% наших ученика наводи учионицу, од тога 38% је физичко насиље (гурање, гађање, штипање) и 31% вербално-емоционално злостављање (вређање, псовање, оптуживање и викање-дерање ).

45% наводи ходник. И овде је физичко насиље најизраженије 40 % и то гурање са 21%.

37% ученика наводи да насиља има  за време одмора. Физичко насиље је заступљено са 25%  и то гурање, ударање, поткачивање. Насиље је евидентирано и за време ужине и у тоалетима, али га има у много мањој мери него што је случај са горе наведеним местима. На наведеним местима  насиља има свакодневно.

Према резултатима анкете, најизраженије је вршњачко насиље, тј. 37% наших ученика је за насилнике идентификовало децу свог узраста, а 21% наводи да насиље врше старији ученици над млађима.

Појединци којима се насиље пријављује су одељењске старешине и учитељи ( 29% ), а затим вршњаци (друг, другарица) 11%.

Разлози због којих се насиље не пријављује је страх од даљег малтретирања и што наши ученици верују да је то шала и да ће временом престати.

Појединци којима је насиље пријављено, најчешће реагују моралним придиковањем и/или негирањем проблема.

Емоције које се јављају код детета које трпи насиље су: туга, страх, љутња, а велики је број ученика који на насиље реагују негирањем проблема и који наводе да се осећају лоше не наводећи прецизно  осећања.

Анализом анкете запажено је да ученици који врше насиље своје насиље оправдавају : нервозом, забавом, шалом, осветом (најчешћи тип реченице '' и он је мене'', '' први је почео '' итд). Насилно понашање не идентификују као насиље већ као шалу.

Интересантно је да ученици најчешће на насиље  одговарају насиљем. Као  разлоге за то  наводе: '' да би узвратили '' ; '' и он је мене '' ; '' први је почео '' , а касније се због тога осећају „лоше“, бесни су, криво им је, кају се, тужни су.

Да би зауставили насилништво у школи деца предлажу следеће мере: казнене, смањење оцене из владања, постављање камера, увођење школских полицајаца, пријављивање насилника старијим особама, али такође и поправљање атмосфере у учионици и школи, да дежурни наставници и наставници чешће долазе и буду у близини учионице, чешћа предавања о насиљу и понашању ученика у школи, разумевање за такве ученике, толеранција, разговоре и константан рад са таквом децом, разговоре са  њиховим родитељима.

Наведени подаци говоре да насилничких облика понашања  међу вршњацима има константно и да се систематски дешавају  у учионици, ходнику и за време одмора. У циљу отклањања уочених недостатака предлажу се следеће мере:

Још једном упознати ученике и њихове родитеље са Правилником о понашању ученика у школи, обратити пажњу на права, обавезе, лакше и теже повреде ученика  у школи и на казнене мере  које су предвиђене за одређено понашање,

Постићи договор о променама у начину дежурања како би се елиминисали идентификовани облици понашања у школи,

Прављење сопствених правила понашања у одељењу за чије поштовање су одговорни ученици и наставници.

Постизање договора са ученицима о последицама кршење правила,

Унапређење васпитног рада у одељењским заједницама,

Педагошко-психолошки инструктивни рад са заинтересованим наставницима.

Датум:14. 11. 2005. год.                                                                                      

Стручни сарадници: Дивна и Биљана

Сарадња школе и породице

Анализа и интерпретација резултата

Евидентно је већ дуже време да сарадњом породице и школе нису задовољни ни једни ни други.

Незадовољство се односи на број и квалитет контаката. Ради добијања  мишљења родитеља о сарадњи породице и школе спровели смо анкету којом је било обухваћено 113 родитеља ученика из  6 одељења  од петог до седмог разреда.

Циљ овог истраживања је побољшање сарадње породице и школе.

Питањима из анкете смо желеле да сазнамо:

· Какав је однос родитеља са одељењским старешинама ?

· Шта родитељи очекују од сарадње са школом ?

· Шта не би радили да су на месту одељењског старешине?

· Да ли је њихово дете имало потешкоћа у току школске године и којих ?

· Колико су уопште задовољни нашом школом?

· Да ли имају да нам саопште нешто што је битно за њих и њихово дете?

Анализом анкете добијени су следећи резултати:

58% родитеља сматра да је њихов однос са одељењским старешином равноправан, а њих 37,50 % углавном слуша шта одељењски старешина има да им саопшти.

Родитељи са школом сарађују на првом месту ради стварања најповољнијих услова за развој њихове деце ( 20,48 %) , затим у процесу адаптације на школску средину ( 25% ), ради пружања помоћи у васпитању деце ( 21 % ), ради  уједначавања захтева ( 18 % ) , док је само 7 %  родитеља спремно да личним ангажовањем  учествује у животу и раду школе.

У замишљеној улози себе као одељењског старешине родитељи не би:

имали неравноправан однос према деци, своје мишљење не би доносили на основу мишљења других – хало ефекат који је приметан и код оцењивања, дозвољавали недисциплину, непристојно понашање према друговима и старијима, непоштовање школских правила, организовање журки , ношење мобилних телефона, физички и вербално тј. емоционално злостављали децу (омаловажавање деце, називање погрдним именима, исмевање детета, претерана строгост, неговање односа страхопоштовања).

Родитељи не би у толикој мери придиковали – моралисали. Постоји и једна група родитеља који се деци не би замерали, не би давали лоше оцене, смањивали оцене из владања, не би их кажњавали.  Разумевање родитеља за комплексност и тежину посла приметна је  код  одређеног броја родитеља кроз њихове изјаве да никада не би били одељењске старешине.

Узнемирујући податак је да 50 % родитеља наводи да је њихово дете у току ове школске године имало потешкоћа у савладавању школског градива, њих 19 % истиче да је дете имало проблем у праћењу наставе и учешћу у раду на часу из математике,  биологије, српског језика, физике, хемије, историје, енглеског и руског језика, што је 69 % родитеља чија деца имају проблем у савладавању градива и праћењу наставе. На трећем месту су потешкоће у испуњавању  школских обавеза (16,66%).

Родитељи су на питање колико су уопште задовољни нашом школом одговарали да су: потпуно задовољни наставницима као васпитачима ( 70 % ) и сарадњом са родитељима (81,36 %), делимично задовољни опремљеношћу школе (89,27 %) , квалитетом наставе       (67,80% ) и  знањима које ученици стичу ( 72 % ), а нису задовољни распоредом часова ( 31,64 % ), што указује на контрадикторност у одговорима родитеља.

Оно што су родитељи сматрали битним за њих и њихово дете и што су желели  да нам саопште може се сврстати  у три групе  сугестија.

Прва група  сугестија се односи на организационе - техничке проблеме. Родитељи су најчешће тражили бољи распоред часова, бољу организацију слободних активности, изборних предмета, организовање квалитетне ученичке исхране, чешће организовање  родитељских састанака и организовање индивидуалних контаката са тачно заказаним временом, бољу организацију дежурства, растерећење то&