www.skolaljubovija.edu.yu

Никола Тесла

Сто педесет година од рођења

На ово питање могу се дати многи одговори, зависно од става самог лица које га поставља.

Eво шта су о њему рекли научници и инжењери.

Године 1896, у Френклин институту у Филаделфији, Лорд Келвин је рекао: “Тесла је дао већи допринос електротехници од било ког другог човека до тада”.

Пошто је проналазача засуо похвалама на састанку у Краљевском друштву у Лондону 1892. године, Лорд Рајли је изјавио да Тесла поседује огроман дар за открића у области електротехнике. Рекао је: “...јасно је како је он био један од првих научника који је схватио разлику између концентрисане и расподељене резонансе, а први је патентирао појачање напона уз помоћ стојећег таласа...”

Јединица за магнетну индукцију добила је име по Тесли и у његову част.

Опште је познато, међу електроинжењерима, да је он проналазач асинхроног (индукционог) мотора, обртног магнетног поља и полифазног разводног система наизменичне струје који је у широкој употреби у целом цивилизованом свету.

Др Чарлс Ф. Скот рекао је 1943. године “Еволуција електричне енергије од Фарадејевих открића у 1831. до првих великих инсталација Теслиног полифазног система у 1896. (на Нијагариним водопадима) без сумње представља најзначајнији догађај у целокупној историји технике”.

Међутим, велики број инжењера електротехнике у свету није није упознат са чињеницом да се њему, а не Марконију, званично признаје, од краја 1943. године првенство као проналазачу “радија” од стране Врховног суда САД...

Још мањи је број стручњака свестан да, када су неки произвођачи компјутера покушали да патентирају логичка кола (гејт) после Другог светског рата, Завод за патенте је утврдио (из података са почетка века) да Тесла има право првенства у примени логичких гејтова у електротехници за безбедне комуникације, управљачке системе и роботику. Захваљујући томе, монопол над дигиталним логичким колима се није могао добити све до педесетих година (двадесетог века).

Тесла је био први инжењер који је искористио земљу као проводник.

Први је применио принцип четврт-таласне антене и појачање напона уз помоћ стојећег таласа.

На основу Теслиних експеримената са светлећим цевима настале су модерне флуоресцентне цеви. Наиме, Тесла је први применио премазивање унутрашњости цеви материјалом који је зрачење из невидљивог дела спектра преносио у видљиви.

Експериментисао је са осенченим снимцима људских органа сличним оним које је нешто касније добио Вилхелм Рендген када је открио X-зраке.

Први је уз помоћ радио таласа остварио телекоманду, у чувеном огледу са бродићем, демонстрираном у Медисон Сквер Гарден-у.

Међу Теслиним сарадницима нашли су се инжењери који су касније оставили дубок траг у даљем развоју електротехнике: Ли де Форест, изумитељ електронске триоде и отац телевизије, Фриц Ловенштајн, изумитељ плочастог кондензатора и појачавача у класи А и други.

Тесла је заузимао највише положаје у каријери електроинжењера. Раних деведесетих година XIX века он је изабран за потпредседника америчке асоцијације електроинжењера. У тренутку избора, председник је био Александар Грејем Бел (изумитељ телефона).

Примио је 13 почасних титула (доктората и других) од низа различитих институција као што су Колумбија, Јејл, универзитети Париза, Беча, Прага, Софије, Загреба, Београда и многих других.

Тесла је имао посебан таленат да шармира и опчињава своје поштоваоце и да истовремено разгневљује непријатеље. Овај феномен ни до данас није престао.

Они који сумњају да је Тесла врхунски научник, могли би да прочитају изузетно ласкаве похвале коју му је упутио највећи број научника његовог времена: Келвин, Хелмхолц, Крукс, Миликен, Рајли, Буш, Ајнштајн, Радерфорд, Комптон, Бор и многи други. Нико други, још од Бенџамина Френклина, није толико узбудио  свет научника и инжењера.

Ко је био Никола Тесла?

човека»...

(Никола Тесла, четрдесетих година двадесетог века).

Обавезно погледајте и: Историја истраживања електрицитета

Предавање о Николи Тесли: 15. јун 2006.