|
Наш град |
|
ОШ «Петар Враголић» Карађорђева 18 15320 Љубовија
Директор:: Љиљана Јаковљевић Пом. дир.:: Марија Лазић Секретар:: Александра Секулић Шеф. рач.:: Радмила Перић Педагог:: Биљана Ђорђевић Психолог:: Дивна Јаковљев |
|
www.skolaljubovija.edu.yu |
|
Љубовија је добила име по бегу Љубовићу. Од Малог Зворника путем поред Зворничког језера и даље уз Дрину, стиже се у Љубовију која лежи на 190 m надморске висине. Љубовија је преко Шапца удаљена од Београда 210 km, а преко Ваљева, Осечине и Пецке 158 km и седиште је истоимене општине и целе области која се зове Азбуковица. .. Аз-бу-ко-ви-ца. Звучи врло слично са азбуком. А када се каже азбука, помисли се на Вука, када се помисли на Вука сетимо се Тршића. Тршић јесте у близини Азбуковице, али њено име нема везе са Вуком и Тршићем. Ни са азбуком. Заправо се не зна тачно са чим и ма везе: са Буковицом има, то је јасно, а онај први део речи... Да ли са речју хβс (што на турском значи посед), или са неким књазом Ненадом, коме је, пошто је био половично добар књаз, половична била и титула, не књаз, него АЗ. Можда треба да прође још која година да би се то утврдило.. Трагови људског живљења у овом крају потичу још из праисторије, а од почетка нове ере био је у саставу провинције Далмације, када су овде били отворени и коришћени рудници олова, сребра, бакра и цинка. Од поделе Римског царства овај крај је припадао Византији. О тим временима сведоче остаци путева којима су ишли трговачки каравани ка северним крајевима и војна утврђења и осматрачнице поред тих путева (Градац изнад села Врхпоље, Немић изнад села Доња Буковица). Једно време Азбуковица је потпадала под власт угарских краљева, а у време краља Драгутина била је једна од области средњовековне српске државе. Њом је затим владао Никола Алтомановић до 1314. год. па кнез Лазар и његови потомци. Падом српске Деспотовине 1459. год. настао је дуги период ропства под турском Отоманском империјом. |
|
Овоме брдском, питомом и романтичном крају дато је име на један интересантан начин. Чича Крсман Ђукић, шездесетогодишњи старац из Љубовиђе, прича о постанку Азбуковице ово:
У старо време био је, веле, у овоме крају некакав књаз Ненад који најзад погреши нешто, и буде удаљен од дужности, и, по ондашњем обичају, оде кући, и радио је пољске радове.
Један сељак имао неку парницу са комшијом и, немајући ближег суда, оде право у Београд господару на жалбу. Одакле си брате? Упита га господар. Из Буковице господару. Па сам сишо вође до тебе. Онај мој душман Милутин преоро међу, има томе година дана. А где ти је, море, књаз Ненад, рече господар, ударивши гласом на реч књаз. Копа кукуруз, господару. Бој се, он није јако нама кнез! рече сељак, прилично зачуђен.
На то се господарева жена грохотом насмеје.
Имаш право, брате. Сад се то више и не зове књаз-Буковица, него аз-буковица, рече господар, хтевши уверити жену да је он ражаловао књаза и да се о томе врло добро сећа.
Сељак, пошто се вратио, разгласи по селу: да се од сад кнез-Буковица, зове Аз-буковица. Љубовиђа, 1. августа 1896.
Саопштио: Дим. Глигорић, Учитељ Босанска вила, Сарајево, 30. новембра 1896.
|
|
Задња промена: 19. јун 2008. |
Љубовија оком детета |
|
Љубовија Под високим плавим сводом Где блиставо сунце сија, У долини налази се Наша лепа Љубовија.
У оази зеленила Куда хита река Дрина, Дедови су наши дош&# |